1.Sveto pismo
Sveto pismo Starog i Novog zaveta je Reč Božja, pismeno predata božanskim nadahnućem preko svetih ljudi Božjih koji su je govorili i pisali pokrenuti Svetim Duhom. Kroz ovu Reč Bog je preneo čoveku znanje neophodno za spasenje. Sveto pismo je nepogrešivo otkrivenje Njegove volje. Ono je merilo karaktera, provera iskustva, autoritativni izlagač doktrina i pouzdano svedočanstvo o Božjim delima u istoriji našeg sveta.
2 Петр. 1:20-21; 2 Тим. 3:16-17; Пс. 118:105; Ин. 10:35; Ин. 17:17; 1 Фес. 2:13; Евр. 4:12
2.Trojstvo
Bog je jedan. Otac, Sin i Sveti Duh jedinstvo su triju uzajamno večnih Ličnosti. Bog je besmrtan, svemoćan, sveznajući, iznad svega i svuda prisutan. On je beskonačan i iznad ljudskog shvatanja, ali poznatljiv kroz otkrivenje o Samome Sebi. On je zauvek dostojan obožavanja, časti i služenja celokupnog stvorenja.
Втор. 6:4; Втор. 29:29; Мф. 28:19; 2 Кор. 13:13; Еф. 4:4-6; 1 Петр. 1:2; 1 Тим. 1:17; Откр. 14:6-7
3.Otac
Bog, večni Otac, jeste Tvorac, Izvor, Održavatelj i nezavisni Vladar celokupnog stvorenja. On je pravedan i svet, milostiv i dobar, spor na gnev i pun postojane ljubavi i vernosti. Osobine i sile ispoljene u Sinu i Svetom Duhu takođe su otkrivenje osobina i sila Oca.
Быт. 1:1; Откр. 4:11; 1 Кор. 15:28; Ин. 3:16; 1 Ин. 4:8; 1 Тим. 1:17; Исх. 34:6-7; Ин. 14:9
4.Sin
Bog, večni Sin, ovaplotio se u Isusu Hristu. Kroz Njega je sve stvoreno, kroz Njega je otkriven karakter Boga, zahvaljujući Njemu ostvareno je spasenje čovečanstva i kroz Njega se sudi našem svetu. Budući zauvek zaista Bog, On je postao i zaista čovek, Isus Hristos. Začet je Svetim Duhom i rođen od device Marije. Živeo je i podnosio iskušenja kao čovek, ali je pokazao savršen primer pravednosti i ljubavi Božje. Čuda koja je učinio bila su ispoljavanje sile Božje i svedočanstvo da je On zaista bio Bog, obećani Mesija. Dobrovoljno je stradao i umro na krstu za naše grehe, zauzevši naše mesto. Vaskrsnuvši iz mrtvih, uzneo se da radi nas služi u nebeskom svetilištu. On će ponovo doći na ovaj svet u slavi radi konačnog izbavljenja Svog naroda i da bi sve obnovio.
Ин. 1:1-3; Ин. 14; Ин. 5:22; Кол. 1:15-19; Ин. 10:30; Ин. 14:9; Рим. 5:18; Рим. 6:23; 2 Кор. 5:17-21; Лк. 1:35; Флп. 2:5-11; 1 Кор. 15:3-4; Евр. 2:9-18; Евр. 4:15; Евр. 7:25; Евр. 9:1,2; Евр. 9:28; Ин. 14:1-3; 1 Петр. 2:21; Откр. 22:20
5.Sveti Duh
Bog, večni Duh, delovao je zajedno sa Ocem i Sinom pri stvaranju, ovaploćenju i iskupljenju. On je nadahnuo pisce Biblije. On je životu Hrista na zemlji davao potrebnu silu. On privlači i uverava ljude; a one koji se odazovu Njegovom delovanju, On obnavlja i ponovo stvara u njima obraz Božji. Poslat od Oca i Sina da uvek bude sa Njegovom decom, On obezbeđuje crkvi duhovne darove, daje joj snagu u njenom svedočenju o Hristu i, u skladu sa Svetim pismom, upućuje ljude na svaku istinu.
Быт. 1:1-2; Лк. 1:35; 2 Петр. 1:21; Лк. 4:18; Деян. 10:38; 2 Кор. 3:18; Еф. 4:11-12; Деян. 1:8; Ин. 14:16-18,26; Ин. 15:26,27; Ин. 16:7-13; Рим. 1:1-4
6.Stvaranje sveta
Bog je Tvorac svega, i u Bibliji je dao verodostojan izveštaj o svojoj stvaralačkoj delatnosti. „U šest dana stvori Gospod nebo i zemlju“ i sve živo na zemlji, a sedmog dana te prve sedmice „počinu“. Tako je ustanovio subotu kao trajni spomen svog dovršenog stvaranja. Prvi muškarac i žena, kao kruna stvaranja, stvoreni su po obrazu Božjem, dobivši vlast nad svetom i obavezu da se o njemu staraju. Svet je, kada je dovršen, bio, kao što je rečeno, „veoma dobar“, i njegovo savršenstvo svedočilo je o slavi Božjoj.
Быт. 1:2; Исх. 20:8-11; Пс. 1:1-6; Пс. 32:6,9; Пс. 103; Евр. 11:3; Ин. 1:1-3; Кол. 1:16-17
7.Priroda čoveka
Muškarac i žena stvoreni su po obrazu Božjem kao bića obdarena individualnošću, snagom i slobodom da misle i deluju. Telo, um i duša svakoga činili su nedeljivo jedinstvo, i mada su ljudi stvoreni kao slobodna bića, njihov život, dah i sve ostalo zavisilo je od Boga. Ne poslušavši Boga, naši praroditelji su time odbacili svoju zavisnost od Njega i izgubili onaj visoki položaj koji su imali pred Bogom. Obraz Božji u njima bio je iskrivljen, i postali su podložni smrti. Njihovi potomci nasleđuju ovu palu prirodu s posledicama koje iz nje proizlaze. Rađaju se sa slabostima i sklonostima ka zlu. Ali Bog je u Hristu pomirio svet sa Sobom i Duhom Svojim obnavlja u pokajanim smrtnicima obraz njihovog Tvorca. Stvoreni za slavu Božju, pozvani su da vole Njega i jedni druge i da se staraju o svom okruženju.
Быт. 1:26-28; Быт. 2:7; Пс. 8:4-6; Деян. 17:24-28; Быт. 3; Пс. 50:3; Рим. 5:12-17; 2 Кор. 5:19-20
8.Velika borba
Velika borba između Hrista i sotone oko pitanja poput karaktera Boga, Njegovog zakona i vladavine u svemiru započela je na nebu, kada je jedno stvoreno biće, obdareno slobodom izbora, u svom samouzvišenju postalo sotona, protivnik Boga, što je dovelo do pobune dela anđela. Sotona je izazvao duh protivljenja Bogu u našem svetu kada je uvukao Adama i Evu u greh. Kao posledica ovog greha, koji su počinili ljudi, obraz Božji iskrivio se u čovečanstvu, stvoreni svet izgubio je svoj poredak i bio opustošen tokom sveopšteg potopa. Pred očima celokupnog stvorenja ovaj svet postao je poprište borbe celog svemira, borbe u kojoj će Bog ljubavi na kraju biti opravdan. Da bi pomogao Svom narodu u ovoj borbi, Hristos šalje Svetog Duha i verne anđele da ga vode, štite i podupiru na putu ka spasenju.
Откр. 12:4-9; Ис. 14:12-14; Иез. 28:12-18; Быт. 3; Быт. 6:8; 2 Петр. 3:6; Рим. 1:19-32; Рим. 51221; Рим. 8:19-21; Евр. 1:4-14; 1 Кор. 4:9
9.Život, smrt i vaskrsenje Hrista
Hristov život u savršenoj poslušnosti volji Božjoj, Njegovo stradanje, smrt i vaskrsenje bili su za Boga jedino moguće sredstvo pomirenja s ljudima za grehe koje su počinili, kako bi svako ko verom prihvati ovo pomirenje mogao imati večni život i celo stvorenje moglo bolje razumeti beskonačnu i svetu ljubav Tvorca. Ovo savršeno pomirenje opravdava pravednost zakona Božjeg i dobrotu Njegovog karaktera, jer se tako i osuđuje naš greh i obezbeđuje naše oproštenje. Hristova smrt je zamenička, iskupiteljska, pomiriteljska i preobražavajuća. Hristovo vaskrsenje označava pobedu Boga nad silama zla i za one koji prihvate ovo pomirenje služi kao svedočanstvo njihove konačne pobede nad grehom i smrću. Ono proglašava gospodstvo Isusa Hrista, pred kojim će se prikloniti svako koleno na nebu i na zemlji.
Ин. 3:16; Ис. 53; 2 Кор. 5:14-15; 2 Кор. 1:9-21; Рим. 1:4; Рим. 3:25; Рим. 4:25; Рим. 8:3-4; Флп. 2:6-11; 1 Ин. 2:2; 1 Ин. 4:10; Кол. 2:15
10.Spasenje u Hristu
U beskrajnoj ljubavi i milosti Bog je učinio da Hristos, koji nije poznao greh, radi nas ponese na Sebi naše grehe, kako bismo u Njemu postali pravedni pred Bogom. Pod uticajem Svetog Duha spoznajemo svoju potrebu, priznajemo svoju grešnost, kajemo se za svoje prestupe i ispoljavamo veru u Isusa kao Gospoda i Hrista, kao Onoga koji je zauzeo naše mesto i ostavio nam primer. Vera kojom primamo spasenje dolazi nam od božanske sile Njegove Reči i dar je blagodati Božje. Kroz Hrista bivamo opravdani i primljeni od Boga kao Njegovi sinovi i kćeri i oslobođeni od vlasti greha. Delovanjem Duha stičemo preporod i posvećenje; Duh obnavlja naš um, piše na pločama našeg srca Božji zakon ljubavi i daje nam silu da živimo svetim životom. Prebivajući u Njemu, postajemo učesnici božanske prirode i imamo uverenost u spasenje kako sada, tako i na sudu.
Пс. 26:1; Ис. 12:2; Ис. 2:9; Ин. 3:16; 2 Кор. 5:17-21; Гал. 2:19,20; Гал. 3:13; Гал. 4:4-7; Рим. 3:24-26; Рим. 4:25; Рим. 5:6-10; Рим. 8:1-4; Рим. 14152627; Рим. 10:7; 1 Кор. 2:5; 1 Кор. 15:3-4; 1 Тим. 1:9; 1 Ин. 2:1-2; Еф. 2:5-10; Еф. 3:16-19; Гал. 3:26; Ин. 3:3-8; Мф. 18:3; 1 Петр. 2:21; Евр. 8:7-12
11.Rastenje u Hristu
Prihvativši smrt na krstu, Isus je izvojevao pobedu nad silama zla. On, koji je pobedio zle duhove tokom Svoje zemaljske službe, slomio je njihovu vlast i učinio neizbežnom njihovu konačnu propast. Isusova pobeda i nama obezbeđuje pobedu nad ovim silama koje još uvek nastoje da nama upravljaju, dok hodimo pred Njim u miru, radosti i uverenosti u ljubav Božju. Sada Sveti Duh prebiva u nama i daje nam silu. U stalnoj privrženosti Isusu, našem Spasitelju i Gospodu, oslobođeni smo bremena prošlih postupaka. Više ne prebivamo u tami, strahu od sila zla, neznanju i besciljnosti koji su pratili naš pređašnji život. Stekavši ovu novu slobodu u Hristu, pozvani smo da razvijamo svoj karakter po Njegovom obličju, opšteći s Njim svakodnevno u molitvi, hraneći se Njegovom Rečju, razmišljajući o njoj i o Njegovom Proviđenju, uznoseći Mu hvalu, okupljajući se na zajedničko bogosluženje i učestvujući u ostvarivanju misije Crkve. Kada svoju ljubav darujemo ljudima oko sebe i svedočimo o spasenju u Hristu, stalno prisustvo Božje kroz Svetog Duha pretvara svaki trenutak našeg života i svako delo u duhovno iskustvo.
Пс. 1:1-2; Пс. 22:4; Пс. 76:12-13; Кол. 1:13-14; Кол. 2:6,14-15; Лк. 10:17-20; Еф. 5:19-20; Еф. 6:12-18; 1 Фес. 5:23; 2 Петр. 2:9; 2 Петр. 3:18; 2 Кор. 3:17-18; Флп. 3:7-14; 1 Фес. 5:16-18; Мф. 20:25-28; Ин. 20:21; Гал. 5:22-25; Рим. 8:38-39; 1 Ин. 4:4; Евр. 10:25
12.Crkva
Crkva je zajednica vernika koji ispovedaju Isusa Hrista kao Gospoda i Spasitelja. Kao i narod Božji u starozavetno vreme, pozvani smo iz sveta i ujedinjeni radi bogosluženja, zajedništva, poučavanja u Reči, proslavljanja Gospodnje večere, propovedanja Jevanđelja i služenja celom čovečanstvu. Svoju duhovnu vlast crkva duguje Hristu, koji je ovaploćena Reč, i Bibliji, koja je pisana Reč. Crkva je porodica Božja; primljeni od Njega kao deca, njeni članovi žive na osnovu Novog zaveta. Crkva je telo Hristovo, verom sabrana zajednica, čija je Glava sam Hristos. Crkva je nevesta za koju je Hristos umro da bi je posvetio i očistio. Pri Svom slavnom povratku On će je predstaviti Sebi kao slavnu crkvu, crkvu koja je sačuvala vernost kroz sve vekove, iskupljenu Njegovom krvlju, bez mrlje ili mane, svetu i besprekornu.
Быт. 12:3; Деян. 7:38; Мф. 21:43; Мф. 16:13-20; Ин. 20:21-22; Деян. 1:8; Рим. 8:15-17; 1 Кор. 12:13-27; Еф. 1:15-23; Еф. 2:12; Еф. 3:8-11; Еф. 15; Еф. 4:11-15
13.Ostatak i njegova misija
Vaseljenska crkva obuhvata sve one koji istinski veruju u Hrista. Ali u poslednje dane, u vreme rasprostranjenog otpada, pozvan je ostatak da drži zapovesti Božje i čuva veru u Isusa. Ovaj ostatak objavljuje nastupanje časa suda, propoveda spasenje kroz Hrista i navešćuje približavanje Njegovog drugog dolaska. To navešćivanje simbolično je predstavljeno trima anđelima u Otkrivenju 14; ono se vremenski poklapa s delom onog suda koji se vrši na nebu, a njegov rezultat jeste delo pokajanja i ispravljanja na zemlji. Svaki vernik pozvan je da lično učestvuje u ovom sveopštem svedočenju.
Мк. 16:15; Мф. 28:18-20; Мф. 24:14; 2 Кор. 5:10; Откр. 12:17; Откр. 14:6-12; Откр. 18:1-4; Еф. 5:22-27; Откр. 21:1-14
14.Jedinstvo u telu Hristovom
Crkva je jedno telo sa mnogo članova, pozvanih iz svakog naroda, plemena i jezika. U Hristu smo novo stvorenje. Razlike pola, rase, kulture, obrazovanja, nacionalnog i društvenog položaja ne treba da nas razdvajaju. Svi smo jednaki u Hristu, koji nas je jednim Duhom povezao u jedno zajedništvo sa Sobom i jednih s drugima. Treba da služimo i da primamo služenje nepristrasno i bezuslovno. Zahvaljujući otkrivenju koje nam Pisma daju o Hristu, delimo istu veru i nadu i istu težnju da služimo celom čovečanstvu. Izvor takvog jedinstva nalazi se u trojedinom Bogu, koji nas je primio kao Svoju decu.
Пс. 132:1; 1 Кор. 12:12-14; Деян. 17:26-27; 2 Кор. 5:16,17; Гал. 3:27-29; Кол. 3:10-15; Еф. 4:1-6; Ин. 17:20-23; Иак. 2:2-9; 1 Ин. 5:1
15.Krštenje
Kroz čin krštenja ispovedamo svoju veru u smrt i vaskrsenje Isusa Hrista, i svedočimo o svojoj smrti za greh i o svojoj nameri da hodimo u obnovljenom životu. Tako priznajemo Hrista kao Gospoda i Spasitelja, postajemo Njegov narod i bivamo primljeni kao članovi Njegove crkve. Krštenje je simbol našeg jedinstva s Hristom, oproštenja naših grehova i toga da smo primili Svetog Duha. Ono se vrši uranjanjem u vodu i uslovljeno je ispovedanjem vere u Isusa i dokazom pokajanja za greh. Njemu prethode pouke iz Svetog pisma i prihvatanje učenja koja se u tim Pismima nalaze.
Мф. 3:13-16; Мф. 28:19-20; Деян. 2:38; Деян. 16:30-33; Деян. 22:16; Рим. 6:1-6; Гал. 3:27; 1 Кор. 12:13; Кол. 2:12-13; 1 Петр. 3:21
16.Gospodnja večera
Gospodnja večera je učešće u simbolima tela i krvi Isusove kao izraz vere u Njega, našeg Gospoda i Spasitelja. U ovom činu zajedništva Hristos je prisutan među Svojim narodom da se sa njim susretne i da ga ojača. Uzimajući učešće, s radošću objavljujemo smrt Gospodnju dok On ponovo ne dođe. Priprema za Večeru uključuje samoispitivanje, pokajanje i ispovedanje. Službu pranja nogu ustanovio je Učitelj kao znak obnovljenog očišćenja, kao izraz spremnosti da služimo jedni drugima u Hristovoj poniznosti i da bi se srca ujedinila u ljubavi. Služba Večere otvorena je za učešće svih vernih hrišćana.
Мф. 26:17-30; 1 Кор. 11:23-30; 1 Кор. 10:16,17; Ин. 6:48-63; Откр. 3:20; Ин. 13:1-17
17.Duhovni darovi i službe
Bog u sva vremena daruje svim članovima Svoje crkve duhovne darove, koje svaki član treba da koristi u služenju iz ljubavi za opšte dobro crkve i čovečanstva. Dati posredstvom Svetog Duha, koji ih deli svakom članu po Svojoj volji, ovi darovi obezbeđuju crkvi sve potrebne sposobnosti i službe za ispunjavanje od Boga određenih funkcija. Prema učenju Pisama, ovi darovi, zadovoljavajući potrebe crkve, ispoljavaju se u veri, isceljenju, proroštvu, propovedanju, poučavanju, upravljanju, pomirenju, utesi i u samopožrtvovanoj dobrotvornoj službi, da bi se ljudima pomoglo i da bi se ohrabrili. Neke članove Bog poziva i Duh obdaruje da vrše od crkve priznatu službu pastira, jevanđelista, apostola i učitelja, da pripreme članove za posebno potrebnu službu, da doprinesu duhovnoj zrelosti crkve i jedinstvu u veri i poznanju Boga. Kada članovi koriste ove duhovne darove kao verni upravitelji mnogolike blagodati Božje, crkva, zaštićena od razornog uticaja lažnih učenja, raste u Bogu i jača u veri i ljubavi.
Рим. 12:4-8; 1 Кор. 12:9-11; 1 Кор. 2728; Евр. 4:8; 2 Кор. 5:14-21; Деян. 6:1-7; 1 Тим. 2:1-3; 1 Петр. 4:10-11; Кол. 2:19; Мф. 25:31-36
18.Dar proroštva
Proroštvo je jedan od darova Svetog Duha. Ovaj dar je prepoznatljiv znak crkve ostatka. Ispoljio se u službi E. Vajt, glasnice Gospodnje, čiji pisani radovi i dalje ostaju autoritativan izvor istine, služeći crkvi kao uteha, vođstvo, pouka i opomena. Ti spisi jasno potvrđuju i to da je Biblija merilo kojim treba proveravati svako učenje i svako iskustvo.
Деян. 2:14-21; Евр. 1:1-3; Откр. 12:17; Откр. 19:10
19.Zakon Božji
Veliki principi Zakona Božjeg oličeni su u deset zapovesti i pokazani u životu Hrista. Oni izražavaju ljubav Božju, Njegovu volju i Njegovu nameru u pogledu ponašanja i odnosa među ljudima i obavezni su za sve ljude u sva vremena. Ove zapovesti su osnov zaveta Božjeg s Njegovim narodom i merilo na sudu Božjem. Delovanjem Svetog Duha one ukazuju na greh i bude osećaj potrebe za Spasiteljem. Spasenje se ostvaruje samo blagodaću, a ne delima, ali plod spasenja jeste poslušnost ovim zapovestima. Takva poslušnost dovodi do razvoja hrišćanskog karaktera i donosi unutrašnje zadovoljstvo. Ona je dokaz naše ljubavi prema Gospodu i naše brige za bližnje. U onoj poslušnosti koja se temelji na veri otkriva se sila Hrista u preobražavanju života, i zato takva poslušnost jača hrišćansko svedočenje.
Исх. 20:1-17; Мф. 5:17; Втор. 28:1-14; Пс. 18:7-13; Ин. 14:5; Рим. 8:1-4; 1 Ин. 5:3; Мф. 22:36-40; Еф. 2:8
20.Subota
Milostivi Tvorac je posle šest dana stvaranja sveta počinuo sedmog dana i ustanovio subotni počinak za sve ljude kao spomen stvaranja. Četvrta zapovest nepromenljivog Zakona Božjeg zahteva svetkovanje sedmog dana, subote, kao dana počinka, bogosluženja i služenja u skladu s učenjem i primerom Isusa Hrista — Gospodara subote. Subota je dan radosnog zajedništva s Bogom i jednih s drugima. Ona je simbol našeg iskupljenja u Hristu, znak našeg posvećenja, naše vernosti i predukus našeg večnog budućeg života u carstvu Božjem. Subota je trajno Božje znamenje večnog zaveta između Njega i Njegovog naroda. Radosno provođenje ovog svetog vremena od večeri do večeri, od zalaska do zalaska sunca, jeste svečan spomen Božjeg dela stvaranja i iskupljenja.
Быт. 2:1-3; Исх. 20:8-11; Исх. 31:12-17; Лк. 4:16; Евр. 4:1-11; Втор. 5:12-15; Ис. 56:5-6; Ис. 58:13-14; Лев. 23:32; Мк. 2:27-28
21.Upravljanje poverenim
Bog nam je, kao upraviteljima, poverio vreme i mogućnosti, sposobnosti i imovinu, i blagoslove zemlje s njenim darovima. Odgovorni smo pred Njim za pravilnu upotrebu svih tih darova. Naše priznanje Boga za Vlasnika svega izražava se u našoj vernoj službi Njemu i našim bližnjima i u dobrovoljnom vraćanju desetka i davanju darova za propovedanje Jevanđelja i za izdržavanje i rast Njegove crkve. Takvo upravljanje je prednost koju nam je Bog dao da bismo se vaspitavali u ljubavi i pobedili sebičnost i pohlepu. Upravitelj se raduje kada, kao rezultat njegove vernosti, drugi ljudi primaju blagoslove.
Быт. 1:26-28; Быт. 2:15; Быт. 1:3-11; Мал. 3:8-12; Мф. 23:23; 1 Кор. 9:9-14
22.Hrišćansko ponašanje
Pozvani smo da budemo pobožni ljudi, čije su misli, osećanja i postupci u skladu s načelima neba. Da bismo omogućili Svetom Duhu da u nama ponovo stvori karakter našeg Gospoda, bavimo se samo onim što u našem životu može proizvesti hrišćansku čistotu, zdravlje i radost. To znači da naša zadovoljstva i razonoda treba da odgovaraju visokom merilu hrišćanskog ukusa i lepote. Priznajući razlike među kulturama, smatramo da naša odeća treba da bude jednostavna, skromna i uredna, primerena onima čija se prava lepota ne sastoji u spoljašnjim ukrasima, već u neprolaznoj lepoti krotkog i mirnog duha. To takođe znači da smo, priznajući svoja tela za hram Svetog Duha, dužni da se o njima razumno staramo. Uz odgovarajuće fizičke vežbe i odmor, treba da se držimo najzdravije moguće ishrane i da ne uzimamo hranu koja je u Pismima označena kao nečista. Budući da su alkoholna pića, duvan i neodgovorno uzimanje stimulanasa i narkotika štetni za naš organizam, treba i od njih da se uzdržavamo. Umesto toga, treba da se bavimo onim što naše misli i celo naše biće dovodi u poslušnost Hristu, koji želi da budemo zdravi, radosni i srećni.
1 Ин. 2:6; Еф. 5:1-13; Рим. 12:12; 1 Кор. 6:19,20; 1 Кор. 10:31; 1 Тим. 2:9-10; Лев. 11:1-47; 2 Кор. 7:1; 1 Петр. 3:1-4; 2 Кор. 10:5; Флп. 4:8
23.Brak i porodica
Brak je božanska ustanova, koja do nas dolazi iz Edema i koju je Hristos potvrdio kao doživotnu zajednicu između muškarca i žene za njihov zajednički život i ljubav. U hrišćanskom braku supružnici, uzajamno povezani jedinstvom vere, preuzimaju obaveze ne samo jedno prema drugome, već i prema Bogu. Uzajamno ispoljena ljubav, poštovanje, uvažavanje i odgovornost temelj su takvih odnosa, u kojima se odražavaju ljubav, svetost, bliskost i nepromenljivost odnosa između Hrista i Njegove crkve. U pogledu razvoda Hristos je rekao: „Ko se razvede sa ženom svojom, osim za blud, i oženi se drugom, čini preljubu.“ Iako neki porodični odnosi mogu biti daleko od idealnih, supružnici koji su se potpuno predali jedno drugome u Hristu mogu dostići prisne odnose u ljubavi ako se pouzdaju u vođstvo Duha i vaspitanje crkve. Bog blagosilja porodicu i želi da njeni članovi pomažu jedni drugima u dostizanju pune zrelosti. Od roditelja se očekuje da svoju decu vaspitaju u ljubavi prema Gospodu i u poslušnosti Njemu. Primer i reči roditelja pomažu deci da spoznaju da je Hristos nežan i brižan Vaspitač, koji želi da svi iskupljeni budu članovi porodice Božje. Rastuća povezanost članova porodice jedna je od prepoznatljivih odlika poslednje trostruke anđeoske vesti.
Быт. 2:18-25; Втор. 6:5-9; Ин. 2:1-11; Еф. 5:21-33; Мф. 5:31,32; Мф. 19:3-9; Притч. 22:6; Еф. 6:1-4; Мал. 4:5,6; Мк. 10:11,12; Лк. 16:18; 1 Кор. 7:10,11
24.Hristova služba u nebeskom svetilištu
Na nebu se nalazi svetilište, istinska skinija koju je podigao Gospod, a ne čovek. Tamo Hristos radi nas vrši službu, omogućavajući vernicima da se koriste zaslugama Njegove pomirne žrtve, prinesene jednom zauvek na krstu za sve. Od Svog vaznesenja postavljen je za našeg velikog Prvosveštenika, i tada je otpočelo Njegovo posredničko služenje. Godine 1844, po završetku proročkog perioda od 2300 dana, ušao je u drugu, poslednju fazu Svog pomirnog služenja. Ono se sastoji u istražnom sudu, čija je svrha konačno uklanjanje svih grehova, kao što je praslika bila predstavljena čišćenjem drevnog svetilišta na dan očišćenja. U toj prasličnoj službi svetilište se čistilo krvlju žrtvenih životinja, dok se nebesko čisti savršenom žrtvom krvi Isusove. Stanovnici neba zahvaljujući istražnom sudu vide ko je među umrlima na zemlji počinuo u Hristu i stoga se smatra dostojnim da ima udela u prvom vaskrsenju. Na ovom sudu takođe se otkriva ko od živih prebiva u Hristu, držeći zapovesti Božje i veru Isusovu, i zahvaljujući Njemu spreman je za preseljenje u Njegovo večno carstvo. Na ovom sudu opravdava se pravednost Božja u spasenju onih koji su poverovali u Hrista. Ovde se određuju oni koji će, ostavši verni Bogu, ući u Nebesko Carstvo. I kada se ovo Hristovo služenje završi, istovremeno s njim okončaće se i vreme milosti za ljude pre Drugog dolaska.
Евр. 1:3; Евр. 8:1-5; Евр. 9:11-28; Дан. 7:9-27; Дан. 8:13,14; Дан. 9:24-27; Числ. 14:34; Иез. 4:6; Мал. 3:1; Лев. 16; Откр. 14:12; Откр. 22:12
25.Drugi Hristov dolazak
Drugi Hristov dolazak — blažena nada crkve — biće veličanstven vrhunac dela Jevanđelja. Dolazak Spasitelja biće doslovan, ličan, vidljiv i obuhvatiće ceo svet. Pri Njegovom povratku pravedni koji su bili u stanju smrti biće vaskrsnuti i zajedno s pravednima koji su ostali u životu biće obučeni u slavu i uzneti na nebo, dok će smrt zadesiti one koji su zanemarili pravednost Hristovu. Gotovo potpuno ispunjenje većine proročanstava koja postupno otkrivaju istoriju sveta, kao i samo stanje sveta, svedoči o blizini Hristovog dolaska. Vreme ovog događaja nije otkriveno, i zato smo pozvani da uvek budemo spremni.
Ин. 14:1-3; Деян. 1:8-11; 1 Фес. 4:16-17; 1 Кор. 15:51-54; 2 Фес. 2:8; Мф. 24; Мк. 13; Лк. 21; 2 Тим. 3:1-5; 2 Тим. 3:9-16; Евр. 9:28
26.Smrt i vaskrsenje
Plata za greh jeste smrt, ali Bog, jedini koji ima besmrtnost, daruje večni život Svojim iskupljenima. Do tog dana smrt je za sve umiruće stanje nesvesnosti. A kada se Hristos — život naš — javi, vaskrsli i pravedni koji su ostali u životu, preobraženi i proslavljeni, biće uzneti u susret Gospodu. Drugo vaskrsenje, vaskrsenje nepravednih, dogodiće se hiljadu godina kasnije.
1 Тим. 6:15,16; Рим. 6:23; 1 Кор. 15:51-54; Еккл. 9:5-6; Пс. 145:4; 1 Фес. 4:13-17; Рим. 8:35-39; Ин. 5:28,29; Откр. 20:1-10; Ин. 5:24
27.Milenijum i kraj greha
Milenijum je međuperiod između prvog i drugog vaskrsenja, kada su Hristos i Njegovi iskupljeni sveti na nebu. Tokom tog vremena vrši se sud nad onima koji su umrli bez pokajanja za grehe. Na zemlji, koja je ostala bez ljudi koji su je nastanjivali, biće sotona sa svojim anđelima. Po završetku ovog vremena sa neba na zemlju sići će Hristos zajedno sa spasenima, i spustiće se sveti grad. Zatim će uslediti drugo vaskrsenje, to jest vaskrsenje svih koji su činili zlo. Oni će podeliti sudbinu sotone i njegovih anđela u poslednjoj uzaludnoj borbi protiv dobra. Tako će svemir zauvek biti oslobođen od greha i grešnika.
Откр. 20; Зах. 14:1-4; Мал. 4:1; Иер. 4:23-26; 1 Кор. 6:2; 2 Петр. 2:4; Иез. 2828:18; 2 Фес. 1:7-9; Откр. 19:17,18,21
28.Nova zemlja
Na novoj zemlji, koja će biti mesto dobra i pravednosti, Bog će pripremiti večni dom iskupljenima i učiniti njihovu okolinu savršenom za beskrajno trajanje života u ljubavi, radosti i rastućem poznanju u Njegovom prisustvu. Budući da će tamo Sam Bog prebivati sa Svojim narodom, patnja i smrt će zauvek nestati. Velika borba će se okončati, i greha više neće biti. Sve što je živo i neživo priznaće da je Bog ljubav; i Njegova vladavina, utemeljena na ljubavi, biće večna. Amin.
2 Петр. 3:13; Быт. 17:1-8; Ис. 35; Ис. 651725; Мф. 5:5; Откр. 21:1-7; Откр. 22:1-5; Откр. 11:15