Danas u paklenom ognju nema nijedne duše. Biblija kaže da Bog čuva, to jest zadržava, zle do dana suda da bi tada bili kažnjeni.

Izgubljeni će biti bačeni u pakleni oganj na velikom sudu na kraju sveta — a ne kada umru. Bog ne bi kaznio osobu ognjem dok se njen slučaj ne ispita i ne odluči na sudu na kraju sveta. Ima li smisla da Bog spaljuje ubicu koji je umro pre 5.000 godina 5.000 godina duže od ubice koji umre danas i zaslužuje istu kaznu za isti greh? (Vidi Postanak 18:25.)

Biblija je precizna. I nespaseni i spaseni koji su umrli nalaze se u svojim grobovima, spavajući do dana vaskrsenja. (Vidi lekciju 10 o tome šta se zaista dešava u smrti.)

Plata za greh (ili njegov rezultat) jeste smrt, a ne večni život u paklenom ognju. Zli ginu, to jest primaju smrt. Pravednici primaju večni život.

Zli umiru drugom smrću u paklenom ognju. Kada bi večno živeli mučeni u paklu, bili bi besmrtni. Ali to je nemoguće, jer Biblija kaže da jedino Bog ima besmrtnost (1 Timoteju 6:16). Kada su Adam i Eva proterani iz Edenskog vrta, postavljen je anđeo da čuva drvo života da grešnici ne bi jeli od njega i živeli večno (Postanak 3:22–24). Učenje da su grešnici besmrtni u paklu potiče od Satane i potpuno je neistinito.

Biblija kaže da će Bog zapaliti pakleni oganj. Nakon što sveti grad siđe s neba (Otkrivenje 21:2), zli će pokušati da ga zauzmu. Tada će Bog spustiti oganj s neba na zemlju, i on će proždreti zle. Taj oganj jeste biblijski pakleni oganj.

Pakleni oganj biće velik kao cela ova zemlja jer će to biti zemlja u plamenu. Taj oganj biće toliko vreo da će rastopiti zemlju i spaliti sva dela na njoj. Atmosferska nebesa će eksplodirati i proći uz veliku buku.

Biblija nam ne govori koliko dugo će zli biti kažnjeni pre nego što prime smrt u ognju. Bog, međutim, jasno kaže da će svi biti kažnjeni prema svojim delima. To znači da će neki primiti dužu kaznu od drugih, prema svojim delima.

Da. Biblija izričito uči da će se pakleni oganj ugasiti — da neće ostati ni žar da se čovek ogreje, ni oganj da sedne pred njim. Biblija takođe kaže da će u novom Božjem carstvu sve staro proći. Pakao, kao jedna od starih stvari, uključen je, tako da imamo Božje obećanje da će biti ukinut. Kada bi Bog mučio svoje neprijatelje u ognjenoj odaji užasa kroz svu večnost, bio bi svirepiji i bezdušniji nego što su ljudi ikada bili u najgorim ratnim zverstvima. Večni pakao muka bio bi pakao i za Boga, koji voli i najgoreg grešnika.

Primetite da stih ne kaže da će zli goreti kao azbest, kao što mnogi danas veruju, već kao strnjika, koja će izgoreti. Malena reč „do kraja” označava potpunost. Ništa osim pepela neće ostati kada se oganj ugasi. U Psalmu 37:10,20 Biblija kaže da će zli nestati kao dim i biti potpuno uništeni.

Da. Stvarni, živi ljudi ući će u pakao u telesnom obliku i biće uništeni i duša i telo. Oganj od Boga s neba pašće na stvarne ljude i izbrisati ih iz postojanja.

Nikako! Đavo će biti bačen u oganj, i on će ga pretvoriti u pepeo.

Ne. Reč „pakao” koristi se u Bibliji (u engl. KJV) 54 puta, a samo u 12 slučajeva označava mesto gorenja. Prevedena je od nekoliko različitih reči: u Starom zavetu 31 put od „šeol” („grob”); u Novom zavetu 10 puta od „had” („grob”), 12 puta od „gehena” („mesto gorenja”) i jednom od „tartar” („mesto tame”). Gehena je dolina Hinom, južno i zapadno od Jerusalima, gde su bacani otpad i uginule životinje i gde je oganj stalno goreo. Biblija koristi Gehenu kao simbol ognja koji će uništiti izgubljene na kraju vremena. Oganj Gehene nije bio večan — inače bi i danas goreo kod Jerusalima. Neće biti večan ni oganj pakla.

Božja svrha je da pakao uništi đavola, sav greh i nespasene, da bi svet učinio bezbednim za večnost. Svaki trag greha ostavljen na ovoj planeti bio bi smrtonosni virus koji večno preti svemiru. Božji plan je da zauvek izbriše greh iz postojanja! Večni pakao muka ovekovečio bi greh i učinio njegovo iskorenjivanje nemogućim. Takva teorija je kleveta na sveto ime Boga koji voli, i potiče ne iz Biblije, već od zavedenih ljudi. I mada strah od pakla može privući našu pažnju, ne spasavamo se strahom, već Božjom blagodaću.

Da — delo Božje uvek je bilo da spasava, a ne da uništava. Uništavanje zlih u paklenom ognju toliko je strano Božjoj prirodi da ga Biblija naziva njegovim neobičnim delom. Veliko Božje srce boleće pri uništenju zlih. O, kako marljivo On radi da spase svaku dušu! Ali ako neko odbaci njegovu ljubav i drži se greha, Bog neće imati izbora nego da uništi nepokajanog grešnika kada oslobodi svemir od strašnog, zloćudnog izraslina zvanog greh u ognju poslednjeg dana.

Nakon što se pakleni oganj ugasi, Bog će stvoriti novu zemlju i vratiti je svom narodu sa svom lepotom i slavom Edena pre nego što je greh ušao. Bol, smrt, tragedija, jad, suze, bolest, razočaranje, žalost i sav greh biće zauvek proterani. Bog obećava da greh nikada više neće ustati. Prava tragedija pakla je u tome što se propušta nebo. Osoba koja izabere da ne uđe u ovo veličanstveno carstvo napravila je najtužniji izbor u životu.