Gospod je rekao Mojsiju da izgradi svetilište — posebnu građevinu koja bi služila kao prebivalište Boga nebeskog. Bila je to elegantna šatorska konstrukcija od uspravnih dasaka postavljenih u srebrne podnožke i obloženih zlatom, s dve prostorije: Svetinjom i Svetinjom nad svetinjama, razdvojenim debelom zavesom. Dvorište oko nje bilo je ograđeno finim lanom na 60 bronzanih stubova.

Božji put — plan spasenja — otkriven je u zemaljskom svetilištu. Biblija uči da je sve u svetilištu (građevina, nameštaj i službe) simbol nečega što je Isus učinio u našem spasenju. Zato možemo potpuno razumeti plan spasenja kada razumemo simboliku povezanu sa svetilištem.

Sam Bog je dao Mojsiju uputstva za gradnju. Građevina je bila kopija originalnog svetilišta na nebu.

A. Oltar za žrtve paljenice, gde su se žrtvovale životinje (2 Mojsijeva 27:1–8), predstavlja Hristov krst; životinja predstavlja Isusa, konačnu žrtvu (Jovan 1:29). B. Umivaonik — velika bronzana posuda između oltara i ulaza, gde su sveštenici prali ruke i noge (2 Mojsijeva 30:17–21). Voda predstavlja očišćenje od greha i novo rođenje (Titu 3:5).

A. Sto s hlebovima postavljanja (2 Mojsijeva 25:23–30) predstavlja Isusa, živi hleb (Jovan 6:51). B. Svećnjak predstavlja Isusa, svetlost sveta (Jovan 9:5); ulje predstavlja Svetog Duha (Zaharija 4:1–6). V. Oltar kađenja predstavlja molitve Božjeg naroda (Otkrivenje 5:8).

Kovčeg zaveta — jedini komad nameštaja u Svetinji nad svetinjama (2 Mojsijeva 25:10–22) — bio je sanduk od bagremovog drveta obložen zlatom. Odozgo su bila dva anđela od čistog zlata, a između njih poklopac milosti, gde je prebivalo Božje prisustvo. To je simbolizovalo Božji presto na nebu, koji se takođe nalazi između dva anđela (Psalam 80:1).

Deset zapovesti, koje je Bog napisao na kamene ploče (5 Mojsijeva 10:4,5). Ali poklopac milosti bio je iznad njih, što znači da dok Božji narod ispoveda i ostavlja greh (Priče 28:13), milost mu se pruža kroz krv poškropljenu na poklopac milosti (3 Mojsijeva 16:15,16). Krv životinje predstavljala je Isusovu krv prolivenu za oproštenje greha (Matej 26:28; Jevrejima 9:22).

Žrtvovanje životinja bilo je neophodno da bi ljudi razumeli da bez prolivanja Isusove krvi njihovi gresi nikada ne bi mogli biti oprošteni (Jevrejima 9:22). Plata za greh je večna smrt (Rimljanima 6:23). Grešnik je trebalo sam da zakolje životinju (3 Mojsijeva 1:4,5), što je neizbrisivo utisnulo strašne posledice greha i očajničku potrebu za Spasiteljem-Zamenikom. Sistem žrtava učio je da će Bog dati svog Sina da umre za njihove grehe (1 Korinćanima 15:3; Jovan 1:29). Nema drugog izvora spasenja (Dela 4:12).

Grešnik je stavljao ruke na glavu životinje i ispovedao svoje grehe. To je simbolizovalo prenos greha s grešnika na životinju. Sada je grešnik smatran nevinim, a životinja krivom, i ona je morala da plati platu greha — smrt. Zaklavši životinju sopstvenom rukom, grešnik je slikovito učio da je greh prouzrokovao smrt nevine životinje i da će njegov greh prouzrokovati smrt nevinog Mesije.

Krv je sveštenik (koji je predstavljao Isusa — Jevrejima 3:1) unosio u svetilište i škropio pred zavesom. Tako su gresi naroda simbolično prenošeni u svetilište. Ova služba je nagoveštavala Isusovu sadašnju službu za nas na nebu. Nakon smrti na krstu, Isus je otišao na nebo kao naš Prvosveštenik da služi svojom krvlju u nebeskom svetilištu (Jevrejima 9:11,12), primenjujući je na naše grehe i pokazujući da su oprošteni kada ih ispovedamo u njegovo ime (1 Jovanova 1:9).

Isus služi kao Žrtva za naše grehe i kao naš nebeski Prvosveštenik. To za nas ostvaruje dva čuda: A. Potpunu promenu života — novo rođenje sa svim oproštenim prošlim gresima (Jovan 3:3–6; Rimljanima 3:25). B. Silu da živimo ispravno u sadašnjosti i budućnosti (Titu 2:14; Filibljanima 2:13). Ova čuda čine osobu pravednom. Pravednost se ne može zaraditi delima; osoba postaje pravedna uzdajući se u Spasitelja da učini ono što sama ne može. To je „pravednost verom”.

A. Pokriće naše prošle grehe i smatraće nas nevinima (Isaija 44:22; 1 Jovanova 1:9). B. Vratiće nas u Božji lik, u kome smo stvoreni (1 Mojsijeva 1:26,27; Rimljanima 8:29). V. Daje želju da živimo pravedno i silu da to ostvarimo (Filibljanima 2:13). G. Čini da radosno činimo ono što ugađa Bogu (Jevrejima 13:20,21). D. Uklanja smrtnu presudu pripisujući nam svoj bezgrešni život i iskupiteljsku smrt (2 Korinćanima 5:21). Đ. Preuzima odgovornost da nas održi vernima dok se ne vrati (Juda 1:24).

Da. Isus je rekao da moramo vršiti volju njegovog Oca (Matej 7:21). Iako ne možemo učiniti čuda potrebna da postanemo pravedni, moramo se svakodnevno iznova posvećivati Isusu (1 Korinćanima 15:31), pozivajući Ga da upravlja našim životima, i slediti tamo gde vodi (Jovan 12:26; 1 Petrova 2:21). Greh se može savladati samo Božjom silom (Marko 10:27). Mnogi pogrešno veruju da će Isus uzeti na nebo sve koji samo ispovedaju spasenje, bez obzira na ponašanje — ali to je obmana.

Jednom godišnje, na Dan pomirenja, u Izraelu se odvijao svečan dan suda (3 Mojsijeva 23:27). Svi su trebali da ispovede svaki greh; oni koji su odbili bili su istrebljeni iz naroda (3 Mojsijeva 23:29). Birana su dva jarca: jedan Gospodnji, drugi jarac za odnošenje, koji je predstavljao Satanu (3 Mojsijeva 16:8). Gospodnji jarac je klan, a njegova krv unošena u Svetinju nad svetinjama i škropljena pred poklopcem milosti (3 Mojsijeva 16:14). Ispovedani gresi naroda prenošeni su od svetilišta ka prvosvešteniku, zatim na jarca za odnošenje, koji je odvođen u pustinju (3 Mojsijeva 16:20–22). Tako se svetilište čistilo od greha naroda.

Da. Službe tog dana ukazivale su na brisanje greha od strane istinskog Prvosveštenika u nebeskom svetilištu. Taj poseban dan suda nagoveštavao je konačno pomirenje za planetu Zemlju. Uverava nas da naš verni Prvosveštenik, Isus, još uvek posreduje na nebu i spreman je da izbriše grehe svih koji veruju u njegovu prolivenu krv. Konačno pomirenje vodi ka poslednjem sudu, koji rešava pitanje greha u svakom životu.