Satana, koga takođe nazivaju đavolom, začetnik je greha. Bez Biblije, poreklo zla ostalo bi neobjašnjeno.

Satana se zvao Lucifer i živeo je na nebu. Lucifer je takođe simbolično predstavljen kao car Vavilona u Isaiji 14 i kao knez Tira u Jezekilju 28.

Lucifer je stvoren od Boga, kao i svi ostali anđeli (Efescima 3:9). Bio je zaklanjajući heruvim, to jest anđeo. Jedan zaklanjajući anđeo stoji s desne strane Božjeg prestola, a drugi s leve (Psalam 99:1). Lucifer je bio jedan od tih uzvišenih anđela i bio je vođa. Njegova lepota bila je besprekorna i zadivljujuća, mudrost savršena, a sjaj je izazivao strahopoštovanje. Jezekilj 28:13 izgleda ukazuje da je posebno stvoren da bude izvanredan muzičar. Neki naučnici veruju da je predvodio anđeoski hor.

U Luciferovom srcu javili su se ponos, zavist i nezadovoljstvo. Ubrzo je poželeo da zbaci Boga i da zahteva da se svi klanjaju njemu.

Napomena: Zašto je klanjanje toliko važno? To je ključno pitanje u neprestanom sukobu između Boga i satane. Ljudi su stvoreni da budu srećni kada se klanjaju samo Bogu. Ni anđelima nebeskim ne treba se klanjati (Otkrivenje 22:8,9). Satana je sebično tražio klanjanje koje pripada jedino Bogu. Vekovima kasnije, kušajući Isusa u pustinji, klanjanje je i dalje bila njegova glavna želja (Matej 4:8–11). Sada, u poslednjim danima, dok Bog poziva sve ljude da se klanjaju njemu (Otkrivenje 14:6,7), to toliko razjaruje satanu da će pokušati da natera ljude da se klanjaju njemu ili da budu ubijeni (Otkrivenje 13:15). Svako se klanja nekome ili nečemu: moći, ugledu, hrani, uživanju, imovini. Ali Bog kaže da ne smemo imati druge bogove pred njim (2. Mojsijeva 20:3). Kao i Lucifer, mi biramo kome ćemo se klanjati. Ako neko ili nešto osim Tvorca zauzme prvo mesto u našem životu, bićemo protiv Boga (Matej 12:30). Da li Bog ima prvo mesto u vašem životu?

Lucifer je prevario trećinu anđela (Otkrivenje 12:3,4) i podigao pobunu na nebu. Bog nije imao izbora nego da zbaci Lucifera i ostale pale anđele, jer je Luciferov cilj bio da prisvoji Božji presto, makar to značilo i ubistvo (Jovan 8:44). Posle proterivanja s neba, Lucifer je nazvan satanom, što znači „protivnik“, i đavolom, što znači „klevetnik“. Anđeli koji su pošli za satanom nazvani su demonima.

Suprotno raširenom verovanju, satanino sedište je zemlja, a ne pakao. Bog je dao Adamu i Evi vlast nad zemljom (1. Mojsijeva 1:26). Kada su sagrešili, izgubili su tu vlast u korist satane (Rimljanima 6:16), koji je postao vladar, ili knez, zemlje (Jovan 12:31). Satana prezire ljude, stvorene po obličju Božjem. Pošto ne može direktno da naudi Bogu, svoj gnev usmerava protiv Božje dece na zemlji. On je mrzitelj i ubica čiji je cilj da uništi vas i time povredi Boga.

Adamu i Evi je rečeno da ne jedu s drveta poznanja dobra i zla. Kazna za jedenje njegovog ploda bila je smrt.

Napomena: Setite se da je Bog stvorio Adama i Evu svojim rukama i smestio ih u prekrasan vrt gde su mogli da jedu sa svakog drveta (Postanak 2:7–9) osim jednog. To je bio Božji milostiv način da im pruži pošten izbor. Verujući Bogu i ne jedući sa zabranjenog drveta, živeli bi večno u raju. Odlučivši da poslušaju satanu, izabrali su da pobegnu od Izvora svakog života — Boga — i prirodno su iskusili smrt.

Satana je upotrebio zmiju — jednu od najmudrijih i najlepših životinja koje je Bog stvorio — da prevari Evu. Neki naučnici veruju da je zmija prvobitno imala krila i letela (Isaija 14:29; 30:6). Setite se, nije puzala dok je Bog nije prokleo (Postanak 3:14). Satanine laži bile su: (1) nećete umreti i (2) jedući plod postaćete mudri. Satana, koji je izmislio laž (Jovan 8:44), pomešao je istinu sa lažima. Laži koje sadrže deo istine najdelotvornija su prevara. Zaista, posle greha upoznali su zlo. Iz ljubavi, Bog im je uskratio poznanje zla, koje uključuje bol, tugu, patnju i smrt. Satana je poznanje zla prikazao privlačnim, lažući da bi iskrivio Božji karakter, jer zna da će se ljudi pre okrenuti od Boga koji voli ako pogrešno shvate njegov karakter.

Jedenje zabranjenog ploda bilo je greh jer je odbacilo jedan od malobrojnih Božjih zahteva. Bila je to otvorena pobuna protiv Božjeg zakona i njegove vlasti. Odbacivši Božju zapovest, Adam i Eva su izabrali da slede satanu i time uneli razdvajanje između sebe i Boga (Isaija 59:2). Satana se verovatno nadao da će par nastaviti da jede s drveta života posle greha i tako postati besmrtni grešnici, ali Bog ih je uklonio iz vrta da to spreči.

Biblija otkriva da satana koristi svaki zamislivi način da prevari i uništi ljude. Njegovi demoni mogu se predstaviti kao pravednici. Jednog dana satana će se pojaviti kao blistav anđeo svetlosti sa moći da spusti vatru s neba, pa će čak i oponašati Isusa. Ali upozoreni ste — ne nasedajte. Kada Isus dođe, videće ga svako oko (Otkrivenje 1:7); ostaće u oblacima i neće dodirnuti zemlju (1. Solunjanima 4:17).

Biblija kaže da satana:

• vara i progoni (Otkrivenje 12:9,13);
• citira i pogrešno navodi Pismo (Matej 4:5,6);
• lažno optužuje i ubija (Otkrivenje 12:10; Jovan 8:44);
• hvata u zamke i proždire (2. Timoteju 2:26; 1. Petrova 5:8);
• ratuje protiv Božjeg naroda (Otkrivenje 12:17);
• vezuje i navodi na izdaju (Luka 13:16; Jovan 13:2,21);
• zatvara (Otkrivenje 2:10);
• zaposeda i ometa (Luka 22:3–5; 1. Solunjanima 2:18);
• čini čuda i laže (Otkrivenje 16:13,14; Jovan 8:44);
• javlja se kao anđeo svetlosti (2. Korinćanima 11:13–15);
• donosi bolest i muči (Jov 2:7);
• ima demone koji se predstavljaju kao pastiri (2. Korinćanima 11:13–15);
• kleveće (sama reč „đavo“ znači „klevetnik“);
• spušta vatru s neba (Otkrivenje 13:13).

Satanina uspešnost je zapanjujuće visoka. Prevario je trećinu Božjih anđela. U Nojevo vreme prevareni su svi osim osmoro ljudi na zemlji. Pre Isusovog drugog dolaska, satana će se pojaviti kao anđeosko biće, predstavljajući se kao Hristos. Njegova moć obmane biće tolika da će nam jedina sigurnost biti u tome da odbijemo da idemo i gledamo ga (Matej 24:23–26). Ako odbijete da ga slušate, Isus će vas zaštititi od sataninih obmana (Jovan 10:29).

Đavo će biti bačen u vatru koja uništava greh na ovoj istoj zemlji na kraju sveta. Bog će đavolu uzvratiti za njegov greh, za to što je kušao druge da greše, i za to što je ranjavao i uništavao ljude koje Bog voli.

Napomena: Nemoguće je u potpunosti opisati bol koju će Bog osetiti kada satana, njegovo sopstveno stvorenje, bude bačen u ovu vatru — bol ne samo za one bačene u vatru, već i za Onoga koji ih je s ljubavlju stvorio.

Dva ključna događaja rešiće problem greha. Prvo, sva bića na nebu i na zemlji — uključujući đavola i njegove demone — svojom slobodnom voljom kleknuće pred Bogom i otvoreno priznati da je istinit, pravedan i pravičan. Nijedno pitanje neće ostati bez odgovora; svi grešnici će priznati da su izgubljeni zbog svog odbijanja da prihvate Božju ljubav i spasenje, i da zaslužuju večnu smrt. Drugo, greh će biti očišćen iz svemira trajnim uništenjem svih koji ga biraju: đavola, demona i ljudi koji su ih sledili. Božja Reč je jasna: greh se nikada više neće pojaviti da naudi njegovom stvorenju i njegovom narodu.

Svojim životom, smrću i vaskrsenjem, Isus je iskorenjivanje greha učinio izvesnim.

Bog Otac voli ljude jednako kao i Isus. Glavni cilj Isusovog života bio je da pokaže karakter svog Oca, da bi ljudi znali koliko je Otac zaista pun ljubavi, topline i brige (Jovan 5:19).

Satana iskrivljuje sliku o Ocu. Satana prikazuje Boga kao bezosećajnog, udaljenog, zahtevnog, strogog i nepristupačnog. Đavo čak pripisuje sopstveno pogubno nasilje Bogu. Isus je došao da spere ovu klevetu s imena svog Oca i da pokaže da nas nebeski Otac voli čak i više nego što majka voli svoje dete (Isaija 49:15). Isusova omiljena tema bila je Božje strpljenje, nežnost i obilna milost.

Otac jedva čeka. Isključivo da bi vas usrećio, naš nebeski Otac vam je pripremio predivan večni dom. Vaši najsmeliji snovi na zemlji nisu ništa prema onome što vas kod njega čeka! Jedva čeka da vas dočeka.