Desetak pripada Bogu (3 Mojsijeva 27:30).

Desetak je jedna desetina prihoda osobe. Sama reč desetak znači desetina. Pripada Bogu; nemamo pravo da ga zadržimo. Kada dajemo desetak, ne dajemo poklon — vraćamo Bogu ono što je već njegovo. Ako ne vratimo jednu desetinu svog prihoda Bogu, ne dajemo desetak (4 Mojsijeva 18:21).

Moli nas da donesemo desetak u njegovu riznicu (Malahija 3:10).

U Malahiji 3:10, Bog naziva riznicu svojim domom, misleći na svoj hram, ili crkvu. Nemija 13:12,13 ukazuje da se desetak donosio u hramsku riznicu — Božju riznicu. U starozavetna vremena, Božji narod je donosio 10 posto svog prihoda, uključujući useve i životinje, u riznicu.

Ovi odlomci pokazuju da su i Avram i Jakov, koji su živeli mnogo pre Mojsija, davali desetak od svog prihoda (1 Mojsijeva 14:20; 28:22). Dakle, Božji plan desetka nije ograničen na Mojsijev zakon i odnosi se na sve ljude svih vremena.

Desetak se u starozavetna vremena koristio za izdržavanje sveštenika. Pleme Levijevo (sveštenici) nije dobilo zemljišni deo kao ostalih 11 plemena, već je radilo u hramu i služilo Božjem narodu. Tako je Božji plan bio da desetak izdržava sveštenike i njihove porodice (4 Mojsijeva 18:21).

Ne. Zadržao ga je, i danas je njegov plan da se desetak koristi za izdržavanje onih koji rade isključivo u jevanđeoskoj službi. Kada bi svako davao desetak i kada bi se koristio strogo za izdržavanje jevanđeoskih radnika, bilo bi više nego dovoljno da se ceo svet vrlo brzo dosegne Božjom porukom (1 Korinćanima 9:13,14).

Ne. Naprotiv, Isus ga je podržao. Prekorevao je Jevreje što su zanemarivali važnije stvari zakona — pravdu, milost i veru — iako su savesno davali desetak. Zatim im je jasno rekao da nastave da daju desetak, ali i da budu pravedni, milosrdni i verni (Matej 23:23).

Bog poziva da Ga okušamo i obećava da će izliti na nas blagoslov da nećemo imati gde da ga smestimo (Malahija 3:10). To je jedino mesto u Bibliji gde Bog daje takav predlog. On kaže: „Probajte — uspeće, obećavam.” Stotine hiljada vernih davalaca desetka širom sveta svedoče o istinitosti ovog obećanja: ne možete nadmašiti Boga u davanju.

Isus, naš nebeski Prvosveštenik, prima naš desetak (Jevrejima 7:8).

Uzeli su ono što je Bog rekao da nije njihovo. Bog je dao Adamu i Evi plod svih drveta Edena osim jednog — drveta poznanja dobra i zla (1 Mojsijeva 2:16,17). Nisu verovali Bogu, pojeli su plod i pali. Danas nam Bog daje svoja bogatstva, tražeći samo desetinu našeg prihoda (3 Mojsijeva 27:30). Ne uzima ga silom, već kaže: „Ne uzimaj to. Sveto je. Moje je.” Kada svesno uzmemo Božji desetak za svoju upotrebu, ponavljamo greh Adama i Eve i pokazujemo nedostatak poverenja u našeg Iskupitelja.

Gospod nas moli da donosimo priloge za njegovo delo kao izraz naše ljubavi prema Njemu i zahvalnosti za njegove blagoslove (Psalam 96:8).

Biblija ne određuje tačan iznos za priloge. Svaka osoba odlučuje, kako je Bog podstakne, koliko da da i onda daje radosno (2 Korinćanima 9:7).

A. Pre svega, treba da damo sebe Gospodu (2 Korinćanima 8:5). B. Dati Bogu ono najbolje (Priče 3:9). V. Bog blagosilja darežljivog davaoca (Priče 11:24,25). G. Blaženije je davati nego primati (Dela 20:35). D. Bog vraća više nego što damo (Luka 6:38). Đ. Davati srazmerno tome kako nas je Bog blagoslovio (1 Korinćanima 16:2). E. Davati prema mogućnostima (5 Mojsijeva 16:17).

A. Sve srebro i zlato na svetu (Agej 2:8). B. Zemlja i svi koji žive na njoj (Psalam 24:1). V. Svet i sve što je u njemu (Psalam 50:10–12). Ali On dozvoljava ljudima da koriste njegova velika bogatstva i daje im mudrost i silu da napreduju (5 Mojsijeva 8:18). Zauzvrat, traži samo da vratimo 10 posto kao priznanje njegovog ulaganja u naše poslove, uz priloge kao izraz ljubavi i zahvalnosti.

Naziva ih pljačkašima. Možete li zamisliti da ljudi kradu od Boga? Biblija pita da li čovek može da pokrade Boga i optužuje narod što krade desetak i priloge (Malahija 3:8).

Kletva će biti na njima, i neće naslediti carstvo nebesko (Malahija 3:9; 1 Korinćanima 6:10).

Zato što naše srce sledi naša ulaganja (Luka 12:34). Ako je naš fokus na gomilanju sve više, srce postaje gramzivo, nezadovoljno i gordo. Ali ako je fokus na deljenju i pomaganju Božjeg dela, srce postaje brižno, ljubazno i smerno. Gramzivost je jedan od strašnih greha poslednjih dana koji ljudima zatvaraju nebo (2 Timoteju 3:1–7).

Verovatno se oseća kao roditelji kada im dete ukrade novac. Sam novac nije glavna stvar; ono što duboko boli je detetov nedostatak poštenja, ljubavi i poverenja (Jevrejima 3:10).

Pavle je molio makedonske crkve da izdvoje sredstva za svete u Jerusalimu koji su stradali od gladi. Njihov odgovor (2 Korinćanima 8) je ohrabrujući: A. Najpre su ponovo posvetili svoje živote Isusu (stih 5). B. Iako su i sami bili u dubokom siromaštvu, davali su iznad svojih mogućnosti (stihovi 2,3). V. Molili su Pavla da dođe i pokupi njihove darove (stih 4). G. Njihovi darovi su sledili Isusov žrtveni primer (stih 9).

Bog obećava da će blagosloviti svoje verne upravitelje, i oni će biti blagoslov onima oko sebe (Malahija 3:10–12). Među blagoslovima: A. vaših devet desetina sa njegovim blagoslovom otići će dalje nego ceo vaš prihod bez njega. B. Blagoslovi nisu uvek finansijski — mogu uključivati zdravlje, mir, uslišene molitve, zaštitu, složnu porodicu i mudre odluke. V. On postaje vaš Partner u svemu.