Praktično svaka knjiga Biblije ukazuje na Isusa Hrista — čak i starozavetne knjige. Isus je stvorio svet (Jovan 1:1–3,14; Kološanima 1:13–17), napisao Deset zapovesti (Nemija 9:6,13), bio Bog Izrailja (1 Korinćanima 10:1–4) i vodio spise proroka (1 Petrova 1:10,11). Dakle, Isus Hristos je Autor Pisma.

Isus nas sve voli neprolaznom ljubavlju koja prevazilazi razumevanje (Jovan 3:16).

Đavo tvrdi da je slediti hrišćanska načela sumorno, dosadno, ponižavajuće i zakonički. Ali Isus kaže da to donosi puninu radosti — i obilniji život (Jovan 10:10). Verovati đavolovim lažima donosi tugu i lišava ljude života koji je „pravi život”.

Isus kaže da nam držanje njegovih zapovesti omogućava da ostanemo u njegovoj ljubavi, a njegova radost nas ispunjava i čini našu radost potpunom (Jovan 15:10,11).

U dobrom braku neke stvari su neophodne, kao što je vernost supružniku. Druge stvari mogu izgledati manje važne, ali ako čine supružnika srećnim, one su neophodne; ako ga žaloste, treba ih prekinuti. Tako je i s hrišćanskim životom: Isusove zapovesti su neophodne, ali je u Pismu On takođe izneo načela ponašanja koja Mu su ugodna. Kao u dobrom braku, hrišćanima je radost da čine ono što raduje Onoga koga vole (1 Jovanova 3:22).

Volimo Ga jer nas je toliko voleo da je umro za nas — dok smo još bili njegovi neprijatelji (Rimljanima 5:8; 1 Jovanova 4:19).

Zato što ona: A. data su nam za naše dobro uvek (5 Mojsijeva 6:24). Kao što dobri roditelji uče svoju decu dobrim načelima, tako i Isus uči svoju decu dobrim načelima. B. Čuvaju nas od greha (Psalam 119:11). V. Pokazuju nam kako da idemo Hristovim stopama (1 Petrova 2:21). G. Donose nam istinsku radost (Jovan 13:17). D. Daju nam priliku da izrazimo svoju ljubav prema Njemu (Jovan 15:10). Đ. Pomažu nam da budemo dobar primer drugima (1 Korinćanima 10:31–33; Matej 5:16).

A. Ne voleti svet niti ono što je u svetu. To uključuje (1) požudu tela, (2) požudu očiju i (3) gordost života (1 Jovanova 2:16). Svaki greh spada u jednu ili više ovih kategorija. Kada počnemo da volimo svet, postajemo neprijatelji Bogu (1 Jovanova 2:15; Jakovljeva 4:4). B. Moramo se čuvati neokaljanim od sveta (Jakovljeva 1:27).

Isus upozorava da se ne prilagođavamo ovom svetu (Rimljanima 12:2). Đavo nije neutralan — neprestano pritiska svakog hrišćanina. Kroz Isusa (Filibljanima 4:13) moramo čvrsto da se odupremo đavolovim podsticajima, i on će pobeći od nas (Jakovljeva 4:7). Čim dozvolimo da nas neki drugi činilac „stiska” i utiče na naše ponašanje, počinjemo, možda neprimetno, da klizimo u otpad. Hrišćansko ponašanje ne određuju osećanja niti ponašanje većine, već Isusove reči.

Moramo čuvati svoje misli jer misli određuju ponašanje, i Biblija kaže da čovek postaje onakav kakav misli u srcu (Priče 23:7). Bog želi da nam pomogne da dovedemo svaku misao u pokornost Hristu (2 Korinćanima 10:5). Ali Satana očajnički želi da unese „svet” u naše misli, a to može učiniti samo kroz naših pet čula — naročito vid i sluh. Biblija je jasna: postajemo slični onome što neprestano gledamo i slušamo (2 Korinćanima 3:18).

Hrišćani se odvajaju od svega što nije istinito, pošteno, pravedno, čisto, ljupko i na dobrom glasu (Filibljanima 4:8). Izbegavaju: A. svaku nepoštenost — varanje, laž, krađu, nepravdu, klevetu i izdaju; B. svaku nečistotu — blud, preljubu, pornografiju, psovanje, nepristojne šale, izopačene pesme i veći deo onoga što se prikazuje na televiziji i u bioskopima; V. mesta na koja nikada ne bismo pozvali Isusa — noćne klubove, kockarnice i slično.

Isus nabraja dela tela: preljubu, blud, nečistotu, idolopoklonstvo, mržnju, zavist, gnev, svađe, jeresi, ubistva, pijanstvo, razuzdanost i slično — i kaže da oni koji čine takve stvari neće naslediti carstvo Božje (Galatima 5:19–21). Kada bi porodica zabranila sve što prikazuje ili odobrava ove grehe, ostalo bi vrlo malo za gledanje. Bezbedno pravilo je: „Da li bih pozvao Isusa da ovo gleda sa mnom?”

Isus je nedvosmislen: ne treba da činimo ono što je svakome pravo u njegovim očima (5 Mojsijeva 12:8). Ima put koji se čoveku čini prav, ali mu je kraj put smrti (Priče 16:25). Bezumniku se čini prav njegov put, ali ko sluša savet, mudar je (Priče 12:15). Biblija naziva bezumnim onoga ko se uzda u svoje srce (Priče 28:26). Moj izbor i ponašanje treba da vode reči Pisma, a ne moja osećanja.

Isus upozorava da bi onome ko navede na greh jednog od malih koji veruju u Njega bilo bolje da se udavi u morskoj dubini sa mlinskim kamenom oko vrata (Matej 18:6). Ne smemo bratu staviti kamen spoticanja ili sablazan na put (Rimljanima 14:13), jer niko od nas ne živi sebi (Rimljanima 14:7). Hrišćani koji zanemaruju svoj uticaj i primer u opasnosti su da odvedu ljude od njegovog carstva.

A. Oblačiti se skromno (1 Timoteju 2:9,10). Poroci sveta ulaze u naš život kroz požudu tela, požudu očiju i gordost života (1 Jovanova 2:16); neskromna odeća uključuje sve tri. B. Odbaciti nakit. Ovde je pitanje „gordosti života”. Izgled Isusovih sledbenika donosi svetlost drugima (Matej 5:16). U Bibliji je nakit često simbol otpada: kada je Jakovljeva porodica ponovo posvetila svoje živote Bogu, zakopali su svoj nakit (1 Mojsijeva 35:1,2,4); pre ulaska u obećanu zemlju Gospod im je zapovedio da skinu nakit (2 Mojsijeva 33:5,6). U Isaiji 3:19–23 i Osiji 2:13 nošenje nakita je povezano s otpadom, dok Petar i Pavle uče da se ukrasimo krotkim i tihim duhom (1 Petrova 3:3,4) i dobrim delima. U Otkrivenju 12:1 verna crkva je čista žena obučena u sunce, a otpala crkva je bludnica ukrašena zlatom i biserjem (Otkrivenje 17:3,4). Bog poziva svoj narod da se odvoji od Vavilona (Otkrivenje 18:2–4).

Hrišćanska poslušnost i ponašanje su dokaz da nas je Isus Hristos spasao (Jakovljeva 2:20–26). Ako se čovekov način života ne menja, obraćenje najverovatnije nije bilo istinsko. Obraćeni ljudi nalaze najveću radost u otkrivanju Isusove volje u svemu i radosnom sleđenju tamo kuda ih vodi.

Ne. Isus je rekao da su Božje stvari ludost svetu jer ljudima nedostaje duhovna razboritost (1 Korinćanima 2:14). Kada Isus govori o ponašanju, On postavlja načela za one koji žele da ih vodi njegov Duh. Njegov narod će biti zahvalan i radosno će slediti njegov savet; drugi možda neće razumeti ili odobriti.

Takvi ljudi bi bili nesrećni na nebu. Nebo bi za njih bilo „pakao”, jer tamo nema ničega za šta su se držali na zemlji. Hrišćanski standardi im jednostavno nemaju smisla (2 Korinćanima 6:14–17). Zato je toliko važno već sada izgraditi pravi ljubavni odnos s Isusom.

Sve što činimo treba da ima jednu motivaciju — da izrazimo ljubav prema Isusu (1 Jovanova 3:22). Kada je Isus uzvišen i otkriven ljudima kroz naše živote (Jovan 12:32), mnogi se privlače Njemu. Naše jedino pitanje uvek treba da bude: „Da li će ovo proslaviti Isusa?” Dok provodimo vreme s Njim, postajemo poput Njega (2 Korinćanima 3:18), i oni oko nas videće da smo bili s Isusom (Dela 4:13). Takvi hrišćani nikada neće postati farisejski, osuđujući ili zakonički. Niko ne može služiti dvema gospodarima (Matej 6:24): oni koji slede Isusova načela preobražavaju se u njegov lik i pripremaju za nebo.