Greh koji Bog ne može oprostiti je hula na Duha (Matej 12:31). Ali šta je ta hula? Ljudi veruju različito: jedni kažu da je to ubistvo, drugi psovanje Svetog Duha, samoubistvo, odricanje od Hrista, neki gnusan čin ili obožavanje lažnog boga. Sledeća pitanja će rasvetliti ovu ključnu stvar.

Biblija kaže da će se svaki greh i hula oprostiti. Dakle, nijedan od greha navedenih u prvom pitanju nije greh koji Bog ne može oprostiti. Nijedan pojedinačni čin nije neoprostiv greh. Može zvučati protivrečno, ali obe tvrdnje su istinite: A. Svaki greh i hula će se oprostiti. B. Hula na Svetog Duha se neće oprostiti. Isus je izrekao obe tvrdnje (Matej 12:31), pa ovde nema greške. Da bismo ih uskladili, moramo razumeti delo Svetog Duha.

Delo Svetog Duha je da nas ubedi u greh i da nas vodi u svu istinu (Jovan 16:8,13). Sveti Duh je Božje sredstvo za obraćenje. Bez Svetog Duha niko ne oseća tugu za grehom, niti se iko ikada obraća.

Kada nas Sveti Duh ubedi u greh, moramo ispovediti svoje grehe da bismo bili oprošteni. Kada ih ispovedimo, Bog ne samo da oprašta već nas i čisti od svake nepravde (1 Jovanova 1:9). Bog je spreman da vam oprosti svaki greh koji biste mogli počiniti (Psalam 86:5) — ali samo ako ga ispovedite i napustite.

Ako ne ispovedimo svoje grehe, Isus ih ne može oprostiti. Tako svaki neispovedani greh ostaje neoprostiv dok ga ne ispovedimo, jer oproštenje uvek sledi ispovedanje, a nikada mu ne prethodi (Priče 28:13).

Biblija kaže: A. Psalmista kaže da je pohitao i nije oklevao da drži Božje zapovesti (Psalam 119:60). B. Pavle nas podseća da je sada povoljno vreme i dan spasenja (2 Korinćanima 6:2). V. Pavle nas poziva da odmah ustanemo, krstimo se i operemo grehe, prizivajući ime Gospodnje (Dela 22:16). Pismo više puta ističe: kada smo ubeđeni u greh, moramo ga odmah ispovediti, a kada saznamo novu istinu, moramo je prihvatiti bez odlaganja.

Bog svečano upozorava da se Sveti Duh neće beskonačno moliti čoveku da se odvrati od greha i posluša Boga: Sveti Duh se neće zauvek boriti s čovekom (1 Mojsijeva 6:3). Bog je upozorio ljude u Nojevo vreme da se njegov Sveti Duh neće zauvek moliti s njima; neće to činiti ni danas.

Sveti Duh prestaje da govori s čovekom kada taj postane gluv za njegov glas. Biblija to opisuje kao ljude koji slušaju, ali ne čuju (Matej 13:13). Nema smisla postavljati budilnik u sobi gluvog čoveka; neće ga čuti. Isto tako, čovek može navići sebe da ne čuje budilnik neprestano ga isključujući. Dođe dan kada zazvoni, a on ga ne čuje. Tako je i sa Svetim Duhom: ako Ga stalno isključujemo, jednog dana će progovoriti, a mi Ga nećemo čuti — i On će se tužno okrenuti, jer smo prešli tačku bez povratka.

Bog kroz svog Svetog Duha donosi svetlost (Jovan 1:9) i ubeđenje (Jovan 16:8) svakom čoveku. Biblijsko pravilo je: kada nam Sveti Duh donese novu svetlost ili ubeđenje o grehu, moramo odmah da postupimo — da poslušamo bez odlaganja. Biblija upoređuje put pravednika sa svetlom koje sve više svetli do potpunog dana, a put bezbožnika sa mrakom (Priče 4:18,19). Isus nas poziva da hodimo dok imamo svetlost, da nas ne obuzme tama (Jovan 12:35). Ako hodimo u svetlosti, Bog nam nastavlja davati svetlost; ako odbijemo, i ona svetlost koju smo imali gasne i ostajemo u tami.

Da. Ako uporno odbijamo da ispovedimo i napustimo bilo koji greh, na kraju ćemo postati gluvi za molbu Svetog Duha i preći tačku bez povratka. Primeri: A. Judin neoprostivi greh bio je gramzivost (Jovan 12:6) — ne zato što Bog nije mogao da ga oprosti, već zato što je Juda odbio da sluša Svetog Duha. B. Luciferovi neoprostivi gresi bili su gordost i samouzvišenje (Isaija 14:12–14). V. Neoprostivi greh fariseja bio je njihovo odbijanje da prihvate Isusa kao Mesiju (Marko 3:22–30): otvrdnuli su srca i naposletku ogluveli za glas Duha. Možemo izabrati da odgovorimo ili odbijemo, ali ne možemo izabrati posledice — one su nepromenljive. Ako dosledno odgovaramo, Sveti Duh nas pečati kao decu Božju (Otkrivenje 7:2,3).

Molio je Boga da mu ne oduzme Svetog Duha: molio Boga da mu ne oduzme Svetog Duha (Psalam 51:11). David je znao da će, ako ga Sveti Duh napusti, biti izgubljen od tog trenutka, jer samo je Duh mogao da ga dovede do pokajanja i obnove. Na drugom mestu Biblija kaže da je Bog naposletku ostavio Jefrema jer se prilepio uz idole (Osija 4:17) i nije hteo da sluša Duha. Najtragičnije što se čoveku može desiti jeste da Bog mora da se okrene i ostavi ga.

Pavle nas upozorava da ne gasimo Duha (1 Solunjanima 5:19). Molba Svetog Duha je poput vatre koja gori u umu i srcu čoveka. Greh deluje na Svetog Duha kao voda na vatru. Nastavljajući u grehu, sipamo vodu na tu vatru. Bilo koji neispovedani ili nenapušteni greh može na kraju ugasiti vatru Svetog Duha — bilo da je to odbijanje da se drži subota, upotreba alkohola, neopraštanje, nemoral ili zadržavanje Božjeg desetka. Ne gasite vatru: veće tragedije ne može biti.

Bog kaže da će oni koji odbijaju da prime istinu i ubeđenje koje donosi Sveti Duh — nakon što Duh ode od njih — primiti silnu zabludu i verovati laži (2 Solunjanima 2:10–12). Otrežnjujuća misao.

Oni koji viču „Gospode, Gospode” biće zaprepašćeni što su isključeni (Matej 7:22,23). Biće sigurni da su spaseni. Isus će ih verovatno podsetiti na ono presudno vreme u njihovom životu kada je Sveti Duh doneo novu istinu i ubeđenje. Bilo je kristalno jasno da je to istina; nije im dalo da spavaju noću. Ali na kraju su rekli „ne” — i došla je silna zabluda koja ih je navela da se osećaju spasenima dok su bili izgubljeni.

Isus je svečano upozorio da neće svako ko ima osećaj sigurnosti ući u njegovo carstvo, već samo onaj ko čini Očevu volju (Matej 7:21). Danas se hrišćanskim svetom širi lažna sigurnost koja obećava spasenje ljudima koji nastavljaju da žive u grehu bez ikakve promene. Ali kada prihvatimo Isusa kao Gospoda i Vladara svog života, postajemo novo stvorenje (2 Korinćanima 5:17), rado držimo njegove zapovesti (Jovan 14:15) i kroz Njega možemo sve (Filibljanima 4:13). Onima koji Ga slede obećava da ih niko ne može oteti iz njegove ruke (Jovan 10:28). Svaka druga „sigurnost” je lažna.

Pavle kaže da će Bog, koji je počeo dobro delo u nama, dovršiti ga do dana Isusa Hrista i deluje u nama i da hoćemo i da činimo po njegovoj dobroj volji (Filibljanima 1:6; 2:13). Onima koji Isusa čine Gospodom i Vladarom svog života obećana su čuda koja će ih bezbedno provesti u njegovo večno carstvo.

Isus kaže da stoji na vratima i kuca: ako ko čuje njegov glas i otvori vrata, ući će i večeraće s njim (Otkrivenje 3:20). Isus kuca na vrata vašeg srca kroz svog Svetog Duha, dolazeći vam s ljubaznim vođstvom i savetom. Kakva ludost biti previše zauzet ili previše nezainteresovan da se sklopi toplo, trajno prijateljstvo s Njim. Isusovi bliski prijatelji neće biti u opasnosti od odbacivanja na dan suda — On će ih lično primiti u svoje carstvo (Matej 25:34).