Da! Bog neba je napisao Deset zapovesti na kamenim pločama svojim sopstvenim prstom. Ploče su bile delo Božje, a pismo — pismo Božje.

Greh je kršenje Božjeg zakona od deset zapovesti. Zakon Božji je savršen (Psalam 19:7), i njegova načela obuhvataju svaki zamislivi greh. Zapovesti obuhvataju svu dužnost čoveka (Propovednik 12:13). Ništa nije izostavljeno.

A. Kao vodič za srećan, ispunjen život. Bog nas je stvorio za sreću, mir, dug život i sve blagoslove za kojima naše srce žudi. Njegov zakon je putokaz koji ukazuje na prave staze do istinske sreće, jer se zakonom poznaje greh (Rimljanima 3:20; Rimljanima 7:7).

B. Da nam pokaže razliku između dobra i zla. Božji zakon je poput ogledala — ukazuje na zlo u našem životu kao što ogledalo pokazuje mrlju na licu.

V. Da nas zaštiti od opasnosti i tragedije. Božji zakon je poput čvrste ograde koja nas štiti od laži, ubistva, idolopoklonstva, krađe i mnogog drugog što uništava život i mir.

G. Da nam pomogne da upoznamo Boga (1. Jovanova 2:3).

Zato što je zakon od deset zapovesti merilo po kome Bog ispituje ljude na nebeskom sudu.

Ne. Biblija jasno kaže da se zakon Božji ne može promeniti. Zapovesti su otkrivena načela svetog karaktera Boga i sam temelj njegovog carstva; biće istinite dokle god Bog postoji. Božji zakon ima iste osobine kao i sam Bog — on je Božji karakter u pisanom obliku:

Dobar: Luka 18:19 — 1. Timoteju 1:8. Svet: Isaija 5:16 — Rimljanima 7:12. Savršen: Matej 5:48 — Psalam 19:7. Čist: 1. Jovanova 3:2,3 — Psalam 19:8. Pravedan: 5. Mojsijeva 32:4 — Rimljanima 7:12. Istinit: Jovan 3:33 — Psalam 19:9. Duhovan: 1. Korinćanima 10:4 — Rimljanima 7:14. Pravednost: Jeremija 23:6 — Psalam 119:172. Veran: 1. Korinćanima 1:9 — Psalam 119:86. Ljubav: 1. Jovanova 4:8 — Rimljanima 13:10. Nepromenljiv: Jakovljeva 1:17 — Matej 5:18. Večan: Postanak 21:33 — Psalam 111:7,8.

Nikako! Isus je izričito rekao da nije došao da ukine zakon, već da ga ispuni. Umesto da ga ukine, Isus je zakon uzvisio (Isaija 42:21) kao savršen vodič za sveti život. Na primer, pokazao je da zapovest „ne ubij“ osuđuje i bezrazložan gnev, a požudan pogled je oblik preljube. Rekao je: ako me ljubite, držite moje zapovesti (Jovan 14:15).

Zakon od deset zapovesti vodi nas u sveti život. Ako zanemarimo makar jednu zapovest, zanemarujemo bitan deo božanskog nacrta. Ako je slomljena i jedna karika lanca, njegova cela svrha je pokvarena. Kada svesno prekršimo Božju zapovest, grešimo, jer odbijamo njegovu volju za nas. Naravno, Bog će oprostiti svakome ko se iskreno pokaje i prihvati Hristovu silu koja ga menja.

Ne! Niko se ne može spasti držanjem zakona. Spasenje dolazi samo kroz blagodat, kao besplatan dar Isusa Hrista, a taj dar primamo verom, a ne delima. Zakon služi kao ogledalo koje ukazuje na greh u našem životu. Kao što ogledalo može pokazati prljavštinu na licu, ali ne može da ga opere, tako i očišćenje i oproštaj dolaze samo kroz Hrista.

Zato što je pun obrazac, ili sva dužnost hrišćanskog života, sadržan u Božjem zakonu. Naša sopstvena merila nikada nisu pouzdana — kao dete koje je samo napravilo lenjir, izmerilo sebe i reklo da je visoko četiri metra. Ne možemo znati da smo grešnici dok pažljivo ne pogledamo u savršeno merilo — Božji zakon. Mnogi misle da dobra dela garantuju spasenje čak i ako zanemaruju zakon, pa misle da su pravedni i spaseni, dok su zapravo grešni i izgubljeni.

Hristos ne samo da oprašta grešnicima koji se kaju; on takođe obnavlja u njima sliku Božju. Silom svog prisustva koje prebiva u njima, dovodi ih u sklad sa svojim zakonom. „Ne čini“ postaje radosno obećanje da hrišćanin neće krasti, lagati ni ubijati, jer Isus prebiva u njemu i upravlja. Bog neće promeniti svoj moralni zakon, ali je kroz Isusa obezbedio da promeni grešnika, kako bismo mogli da doraštemo tom zakonu.

Ne! Pismo uči upravo suprotno. Blagodat je poput pomilovanja koje vladar daje zatvoreniku: oprašta mu, ali mu ne daje slobodu da krši drugi zakon. Oprošteni čovek, koji živi pod blagodaću, iz zahvalnosti za spasenje i sam će želeti da drži Božji zakon. Onaj ko odbija da ga drži, govoreći da živi pod blagodaću, teško se vara.

Da, i to vrlo jasno. Svaka zapovest se javlja i u Starom i u Novom zavetu:

1. Klanjati se samo Gospodu Bogu — Matej 4:10; 2. Mojsijeva 20:3. 2. Čuvati se od idola — 1. Jovanova 5:21; 2. Mojsijeva 20:4–6. 3. Ne obeščastiti ime Božje — 1. Timoteju 6:1; 2. Mojsijeva 20:7. 4. Sećati se počinka sedmog dana — Jevrejima 4:4,9,10; 2. Mojsijeva 20:8–11. 5. Poštovati oca i majku — Matej 19:19; 2. Mojsijeva 20:12. 6. Ne ubijati — Rimljanima 13:9; 2. Mojsijeva 20:13. 7. Ne činiti preljubu — Matej 19:18; 2. Mojsijeva 20:14. 8. Ne krasti — Rimljanima 13:9; 2. Mojsijeva 20:15. 9. Ne svedočiti lažno — Rimljanima 13:9; 2. Mojsijeva 20:16. 10. Ne poželeti tuđe — Rimljanima 7:7; 2. Mojsijeva 20:17.

Ne, nisu isto. Mojsijev zakon je bio privremeni, obredni zakon Starog zaveta: uređivao je sveštenstvo, žrtve i obrede koji su predskazivali krst, i bio je dodat dok ne dođe Seme — to jest Hristos. Prestao je Hristovom smrću. Ali Božji zakon od deset zapovesti stoji doveka. Uporedite dva zakona:

Mojsijev zakon: nazvan „zakon Mojsijev“ (Luka 2:22); „zakon zapovesti sadržanih u uredbama“ (Efescima 2:15); zapisao ga je Mojsije u knjigu (2. Dnevnika 35:12); položen sa strane kovčega (5. Mojsijeva 31:26); prestao na krstu (Efescima 2:15); dodat zbog greha (Galatima 3:19); bio protiv nas (Kološanima 2:14); telesan (Jevrejima 7:16); ništa nije usavršio (Jevrejima 7:19).

Božji zakon: nazvan „zakon Gospodnji“ (Isaija 5:24); „carski zakon“ (Jakovljeva 2:8); napisao ga je Bog na kamenu (2. Mojsijeva 31:18; 32:16); položen unutar kovčega (2. Mojsijeva 40:20); ostaće doveka (Luka 16:17); ukazuje na greh (Rimljanima 7:7); nije težak (1. Jovanova 5:3); duhovan (Rimljanima 7:14); savršen (Psalam 19:7).

Đavo mrzi one koji drže Božji zakon, jer je zakon obrazac ispravnog života. Nije čudo što se ogorčeno protivi svima koji ga drže. U svom ratu protiv Božjeg svetog merila ide dotle da koristi verske vođe da poriču Deset zapovesti, dok istovremeno drže ljudska predanja. Hrišćani se moraju probuditi i vratiti Božjem zakonu njegovo pravo mesto u srcu i životu.